m9yn6

Проф. др Рајна Драгићевић одржала предавање у Призренској богословији На позив проф. др Валентине Питулић и Призренске богословије, 22. маја 2025. године, проф. Рајна Драгићевић одржала је предавање ученицима и наставницима ове школе. Предавање је организовано у оквиру обележавања празника Светих Ћирила и Методија, који представља и Дан словенске писмености, као и школску славу Призренске богословије. Рајна Драгићевић у Призренској богословији

Проф. Рајна Драгићевић учествовала на округлом столу Словари и современное общество у оквиру Костомаровског форума Проф. Рајна Драгићевић учествовала је 21. маја 2025. године на округлом столу Словари и современное общество, који је био посвећен 125-годишњици С. И. Ожегова и 85-годишњици В. В. Морковкина. Округли сто је организован у оквиру Костомаровског форума. Организатор скупа је Государственный институт русского языка им. А. С. Пушкина у Москви. Тема реферата Рајне Драгићевић гласила је: “Проблемы двуязычной лексикографии на примере создания сербско-русского словаря”.

Проф. др Рајна Драгићевић у Софији отворила изложбу посвећену др Марину Младенову У Институту за бугарски језик Бугарске академије наука у Софији, 14. маја 2025. године отворена је изложба посвећена др Марину Младенову, дугогодишњем професору бугаристике на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета. Аутор ове садржајне изложбе је др Радостина Стојанова, лектор за бугарски језик на Филолошком факултету у Београду и сарадник Института за бугарски језик БАН. Изложбу је отворила проф. др Рајна Драгићевић, која је нагласила улогу проф. Младенова не само у развоју српске бугаристике, већ и српске новинарске стилистике. Проф. Младенов је својим научним делима, речницима, преводима и уџбеницима оставио дубок траг у српско-бугарским културним везама. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025. Рајна Драгићевић у Софији, мај 2025.

Научни скуп “СИН и/или КЋЕРКА у српском језику, књижевности и култури” Одељење за српски језик Андрићевог института у Вишеграду организовало је је од 9. до 11. маја 2025. године научни скуп “СИН и/или КЋЕРКА у српском језику, књижевности и култури”. Проф. Рајна Драгићевић изложила је реферат “Ћерка, кћерка, кћер и кћи у савременом српском језику”. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025.

Будућност српске описне лексикографије Преузми књигу Ову колективну монографију аутори и приређивач посвећују великом српском лексикографу и свом учитељу професорки Даринки Гортан Премк. Настала је као резултат лексиколошке и лексикографске школе ове значајне лингвисткиње. Та школа развија се, траје и преноси се са генерације на генерацију српских лингвиста и сада је представљају и негују ученици њене ученице, који су аутори поглавља ове књиге. За приређивача и ауторе ове колективне монографије ова књига има посебан значај јер је настала са жељом да дело наше професорке настави да живи. Сва поглавља настала су на основу резултата докторских дисертација ауторâ с циљем да се осветли могућа лексикографска примена обављених истраживања. Поглавља имају исту структуру, па иако се њихове теме прилично разликују, имају исту композицију, а исти су и постављени задаци и циљеви.

Пленарно предавање проф. др Рајне Драгићевић на LXIII скупу слависта Србије: Лексиколошка лингвокултурологија као научна дисциплина На позив Славистичког друштва Србије, проф. Рајна Драгићевић одржала је 13. јануара 2025. године пленарно предавање на LXIII скупу слависта Србије. Наслов предавања гласи “Лексиколошка лингвокултурологија као научна дисциплина”. Овогодишњи скуп слависта под називом “Славистика: наука, струка, друштвено-историјски и културни контекст” одржан је 13. и 14. јануара 2025. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Prof. dr Rajna Dragićević na LXIII skupu slavista Prof. dr Rajna Dragićević na LXIII skupu slavista Prof. dr Rajna Dragićević na LXIII skupu slavista

Промоција књиге “Говори српски II” др Јулије Шапић У Руском дому у Београду, 24. децембра 2024. године, проф. Рајна Драгићевић говорила је на представљању уџбеника за српски као страни језик “Говори српски” II др Јулије Шапић. Поред проф. Драгићевић, уредника уџбеника, о књизи су говорили и рецензенти др Весна Николић, др Јелена Гинић и др Марина Николић и ауторка уџбеника. програм је водио др Вјачеслав Чарски, заменик директора Руског дома. Проф. др Рајна Драгићевић у Руском дому

Огледи из српске дериватологије Преузми књигу Kњига “Огледи из српске дериватологије” Рајне Драгићевић садржи осамнаест већ објављених радова посвећених творбеној семантици. Дванаест радова је објављено у иностранству (један у Чешкој, један у Словачкој, два у Пољској, три у Русији, два у Белорусији, два у Северној Македонији). Четири рада су објављена на руском језику и сада се први пут објављују на српском. Девет радова изложено је на конференцијама Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета, а и остали су инспирисани истраживањима чланова те комисије. Сва истраживања спадају у област творбене семантике, релативно новог приступа у науци о творби речи, који према предмету истраживања, методологији и теоријским основама гравитира између творбе речи и лексикологије.  Данас је истраживачима јасно да је за пуну слику о семантици лексема, поред анализе њене полисемије, веома важно и испитивања њене деривације. Будући да су творбена средства, творбени начини и процеси одавно описани за многе језике, природан корак даље у творбеним истраживањима постало је испитивање творбене семантике. Савремена творба речи се све више приближава лексикологији, иако је њено место у пресеку морфологије и лексикологије.