Конференције

Научни скуп “СИН и/или КЋЕРКА у српском језику, књижевности и култури” Одељење за српски језик Андрићевог института у Вишеграду организовало је је од 9. до 11. маја 2025. године научни скуп “СИН и/или КЋЕРКА у српском језику, књижевности и култури”. Проф. Рајна Драгићевић изложила је реферат “Ћерка, кћерка, кћер и кћи у савременом српском језику”. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025. Рајна Драгићевић на научном скупу у Вишеграду, мај 2025.

Будућност српске описне лексикографије Преузми књигу Ову колективну монографију аутори и приређивач посвећују великом српском лексикографу и свом учитељу професорки Даринки Гортан Премк. Настала је као резултат лексиколошке и лексикографске школе ове значајне лингвисткиње. Та школа развија се, траје и преноси се са генерације на генерацију српских лингвиста и сада је представљају и негују ученици њене ученице, који су аутори поглавља ове књиге. За приређивача и ауторе ове колективне монографије ова књига има посебан значај јер је настала са жељом да дело наше професорке настави да живи. Сва поглавља настала су на основу резултата докторских дисертација ауторâ с циљем да се осветли могућа лексикографска примена обављених истраживања. Поглавља имају исту структуру, па иако се њихове теме прилично разликују, имају исту композицију, а исти су и постављени задаци и циљеви.

Пленарно предавање проф. др Рајне Драгићевић на LXIII скупу слависта Србије: Лексиколошка лингвокултурологија као научна дисциплина На позив Славистичког друштва Србије, проф. Рајна Драгићевић одржала је 13. јануара 2025. године пленарно предавање на LXIII скупу слависта Србије. Наслов предавања гласи “Лексиколошка лингвокултурологија као научна дисциплина”. Овогодишњи скуп слависта под називом “Славистика: наука, струка, друштвено-историјски и културни контекст” одржан је 13. и 14. јануара 2025. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Prof. dr Rajna Dragićević na LXIII skupu slavista Prof. dr Rajna Dragićević na LXIII skupu slavista Prof. dr Rajna Dragićević na LXIII skupu slavista

Промоција књиге “Говори српски II” др Јулије Шапић У Руском дому у Београду, 24. децембра 2024. године, проф. Рајна Драгићевић говорила је на представљању уџбеника за српски као страни језик “Говори српски” II др Јулије Шапић. Поред проф. Драгићевић, уредника уџбеника, о књизи су говорили и рецензенти др Весна Николић, др Јелена Гинић и др Марина Николић и ауторка уџбеника. програм је водио др Вјачеслав Чарски, заменик директора Руског дома. Проф. др Рајна Драгићевић у Руском дому

Огледи из српске дериватологије Преузми књигу Kњига “Огледи из српске дериватологије” Рајне Драгићевић садржи осамнаест већ објављених радова посвећених творбеној семантици. Дванаест радова је објављено у иностранству (један у Чешкој, један у Словачкој, два у Пољској, три у Русији, два у Белорусији, два у Северној Македонији). Четири рада су објављена на руском језику и сада се први пут објављују на српском. Девет радова изложено је на конференцијама Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета, а и остали су инспирисани истраживањима чланова те комисије. Сва истраживања спадају у област творбене семантике, релативно новог приступа у науци о творби речи, који према предмету истраживања, методологији и теоријским основама гравитира између творбе речи и лексикологије.  Данас је истраживачима јасно да је за пуну слику о семантици лексема, поред анализе њене полисемије, веома важно и испитивања њене деривације. Будући да су творбена средства, творбени начини и процеси одавно описани за многе језике, природан корак даље у творбеним истраживањима постало је испитивање творбене семантике. Савремена творба речи се све више приближава лексикологији, иако је њено место у пресеку морфологије и лексикологије.

Лексиколошка лингвокултурологија Монографија Рајне Драгићевић “Лексиколошка лингвокултурологија” представља ауторкин поглед на лексиколошки правац лингвокултурологије на материјалу српског лексичког система. Предмет ове дисциплине јесте ексцерпција и опис културолошки маркираних лексема једног језика или већег броја језика. Количина „културолошког пртљагаˮ које носе културолошки маркиране лексеме може бити различита и зато ту сферу лексике видимо као подскуп унутар лексичког система српског или неког другог језика, у чијем центру су лексеме којима се именују константе (нпр. отаџбина, љубав, душа), тј. базични, универзални концепти који већ дуго постоје у језицима и културама, а на периферији тога подскупа налазе се лексеме које јесу културолошки маркиране, али се не могу назвати лингвокултуролошким концептима јер је њихова маркираност нестабилна, променљива, зависна од времена (нпр. плавуша, навијач, бизнисмен, старлета). Између центра у којем је лексика за константе и периферије на којој су лексеме за периферијске јединице концептосфере налазе се слојеви лексема за именовање лингвокултуролошких концепата који су ближе или даље лоцирани у односу на центар који је резервисан за лексику којом се именују константе (нпр. хлеб, отац, кућа). Лексеме којима су именовани појмови из свих ових концептуалних слојева представљају предмет интересовања лексиколошке лингвокултурологије. Концепти се језички манифестују као лексеме, међутим није свака лексема ознака за концепт. У вези са тим постоји скала: (1) има лексема којима се не именују концепти; (2) у посебну групу спадају оне које су културолошки маркиране, али, такође, не именују концепте; (3) у трећој групи су лексеме којима се именују концепти; и (4) у посебној групи су константе.  Након уводног поглавља ове монографије које је посвећено основним појмовима лингвокултурологије, следи девет поглавља о методама за проучавање статуса лексема српског језика из перспективе лингвокултурологије. Полази се од анализе података у речницима, затим се представља проучавање лексема у колокацијама, онда у прецеднетним исказима (фразеологизмима и пословицама), те у еталонима (који су у овој књизи раздвојени од осталих фразеологизама). У монографији се представља и анкетна метода у лингвокултуролошким истраживањима, затим анализа вербалних асоцијација, а потом појмовних метафора. У претпоследњом поглављу се показује на који начин се лексика књижевних дела може испитивати у културолошким истраживањима, а у последњем поглављу описују се могућности анализе лексичке грађе до које се долази приликом спровођења масовних језичких манифестација (као што је избор за Реч године). Свако поглавље почиње општим подацима о методологији којој је посвећено, а затим се, као илустрација методе, наводе делови већ објављених истраживања аутора књиге, а упућује се и на бројна друга истраживања српских и страних аутора. Више од половине ове монографије сачињавају до сада необјављени садржаји, који представљају ауторкино сумирање искуства  и резултата лингвокултуролошких истраживања, а она трају већ две деценије, још од времена објављивања Асоцијативног речника српског језика (заједничког дела академика П. Пипера, проф. М. Стефановић и ауторке ове књиге), чија грађа је отворила бројна питања из ове области.   

Нови речник савременог српског језика Матице српске и његово место у српској лексикографији На позив Института за славистику Чешке академије наука и Карловог универзитета, проф. Рајна Драгићевић боравила је у Прагу од 1. до 5. децембра 2024. године.  Лексиколозима и лексикографима из Института за славистику одржала је предавање “Нови речник савременог српског језика Матице српске и његово место у српској лексикографији” (A New Dictionary of the Contemprorary Serbian language of Matica Srpska and it’s Place in Serbian Lexicography). Проф. Драгићевић је студентима Филозофског факулутета Карловог универзитета одржала предавање о утицају англицизама на савремени српски језик. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024.

Нови речник савременог српског језика Матице српске и његово место у српској лексикографији На позив Института за славистику Чешке академије наука и Карловог универзитета, проф. Рајна Драгићевић боравила је у Прагу од 1. до 5. децембра 2024. године.  Лексиколозима и лексикографима из Института за славистику одржала је предавање “Нови речник савременог српског језика Матице српске и његово место у српској лексикографији” (A New Dictionary of the Contemprorary Serbian language of Matica Srpska and it’s Place in Serbian Lexicography). Проф. Драгићевић је студентима Филозофског факулутета Карловог универзитета одржала предавање о утицају англицизама на савремени српски језик. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024. Рајна Драгићевић, Праг 2024.

Семинар “Српско-руски мостови” у Андрићграду У организацији Андрићевог института и Савеза славистичких друштава Србије, у Андрићграду је од 10. до 16. новембра одржан семинар “Српско-руски мостови”.  На семинару је учествовало осамнаест руских студената србистике и других хуманистичких наука и четворо српских студената: Небојша Ђорђевић и Милош Милићевић, докторанди Филолошког факултета у Београду и Ангелина Симић и Бојана Ковачевић, студенткиње Филолошког факултета у Бањалуци. Чланови организационог одбора семинара биле су проф. др Рајна Драгићевић и доц. др Екатерина Ивановна Јакушкина. Семинар је био посвећен руско-српским језичким, књижевним, друштвеним, историјским и уметничким везама.  Предавачи су били проф. др Мило Ломпар, проф. др Слободан Антонић, проф. др Милош Ковић, проф. др Ирина Антанасијевић, проф. др Биљана Марић и доц. др Екатерина Јакушкина. Учесници семинара су слушали предавања еминентних предавача, учествовали у садржајним и дугим дискусијама, присуствовали пројекцијама значајних филмова српске кинематографије и ишли у организоване посете значајним локалитетима у Вишеграду, које је организовала проф. Дивна Васић, аутор монографије “Андрић и Вишеград”. Сви учесници семинара добили су на поклон књиге Андрићевог института, као и примерак Андрићевог романа “На Дрини ћуприја”, дар Задужбине Иве Андрића. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024. “Српско-руски мостови”, Андрићград, 10. новембар 2024.

Колоквијум Брно – Београд Институт за славистику Филозофског факултета Масариковог универзитета организовао је 8. октобра 2024. године у Моравском земаљском музеју традиционални Колоквијум Брно — Београд 2024. Традицију Колоквијума Брно — Бeоград успоставили су давне 2006. године професори Иво Поспишил, Богољуб Станковић и Петар Буњак. Од тада се колоквијуми одржавају наизменично у Брну и Београду сваке две до три године и представљају изванредан пример дугогодишње сарадње Института за славистику Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну са Катедром за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Колоквијум је овога пута био посвећен уваженом професору славистике и балканистике на Масариковом универзитету, проф. др Ивану Доровском (1934–2021), који би ове године прославио свој 90. рођендан. Брњански филолози одлучили су да по први пут позову и представника београдске србистике, па су се определили за проф. др Рајну Драгићевић, која је на скупу изложила реферат из лексикологије српског језика. Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024 Kolokvijum Brno-Beograd 2024